субота, 27. јун 2015.

22 stvari

Pitanja

Moji odgovori:
  
Umem da koristim "izvini", ali i kao poštapalicu za početak razgovora, što je zapravo navika koju pokušavam da izbacim, al mi ne ide. Definitivno, nisam neko ko svima govori "da". 

Ranije je postojao eho momenat tog "ne" u meni za sve moje tadašnje i buduće akcije ali sam ga ugušila i trudim se racionalno da ga ugušim.

Počela sam da trčim i vodim računa o kalorijama i zdravoj hrani, ali se ne opterećujem. Evo, upravo jedem studentski kolač sa čokoladom. Dobro se osećam.

Zahvaljujući trčanju sam zavolela svoje telo i sad samo guram dalje, ne slikam se i ne kačim fotke na socijalnu mrežu, zato što nemam naviku da se slikam (i kačim fotke). 

Potpuna je glupost upoređivati se s nekim i u stvarnom životu a kamoli s nekim virtuelnim bićem, zamorno je to mnogo, radije uzmem knjigu pa naučim nešto i od Silvije Plat.  

Žalim se, trenutno, na fakultet i raspored ispita, a jedina krivica koju osećam je to što uveče sebi obećam da ću postati ranoranilac, pa prespavam alarm i jutro i tako ukrug.

Ne nosim visoke pete, nije to moja šoljica kafe, a i stopala i na suvo izvrćem dok hodam. 

Ne osuđujem ni svoj seksualni život, a kamoli tuđi. Ja ni ne pokušavam da budem kul, ja jesam kul. 
Kao trkačicu, biće da me smatraju ludom posmatraju me dok protrčavam, al meni je bolje otkad radovno trčim. To jeste moja šoljica kafe i nemam nameru da je ispustim. 

Ne bojim se samoće, i ne srljam u veze. Na sajtu sam za upoznavanje zbog razmene misli i ideja za pisanje.
Tu i tamo se javim nekim ljudima moje generacije ali porukom ili mejlom, ili se često viđamo ili nisu vredni mog vremena. Avaj, nemam godišnji odmor, al nemam ni primanja, kad ih budem imala verovatno ću ih koristiti. 

Ne sramim se svojih interesa i zanimanja, jedino me nerviraju ljudi koji nisu na mojoj talasnoj dužini pa mi "traže" da se im objašnjavam svoje stavove, pa kad me ne razumeju čemu ja to govorim kažu da su to gluposti i utopije (čuli su negde tu reč). 

Ne planiram ni brak ni muža ni decu i uopšte ne razumem žene koji kažu da nisu kompletne ličnosti bez muža  i deteta. Valjda mi fali taj deo mozga.


Pravim od sebe osobu koju bih volela da imam za prijatelja. 




недеља, 07. јун 2015.

Bitka za 5km - 1

Even if you don't feel confident, fake it. Time after time, I have seen a marginal runner act the role of confident competitor, and eventually become one. -Allan Lawrence

Već neko razmišljam o 5km. Imam plan tako da zbog toga izađoh na stazu večeras. Temperatura je bila dobra. I, ja sam bila spremna. To je mala bitka, ali je moja i ja sam sigurna da ću dobiti ceo rat. 
.
.
.
Moje misli se nisu razvlačile po ustajalim ćoškovima moga mozga... Naterala sam ih da stoje, u redu, jedna po jedna, da budu strpljive, da se drže za ruke, kao đaci prvaci. Dresirala sam ih da se ne gomilaju ispod mog skalpa, i da mi ne nanose bol. Da budu strpljive jer ću ih saslušati sve, bez obzira kako meni glupe i smešne izgledale te ideje. Dresirala sam ja njih, ili je to moje telo dresiralo mene? Uostalom, i danas smo prebrodili krizu. Nisam ni razmišljala o njoj. Pronašla sam put. 





петак, 05. јун 2015.

Ja

Sunce je počelo da prži, asfalt je vreo i na njega stupam. Prvo jednim stopalom pa drugim. Ravnomerno. Celim. Udah. Izdah. Rupe se nižu pod mojim stopalima. Volim svoja stopala. Pogled je prav, i idem napred. Započela sam sopstveno vaspitanje.

Kapija. Istezanje. Ulazak u kuću.

Vredelo je otići i razbiti taj strah, još jednom. Sve negativne misli sam spakovala u kofer, nisu mi više potrebne za disanje. Ulazak u kadu je ispraćen smanjenim pulsom. Topla voda teče niz moje telo. Volim svoje telo.