PSYCHIC PAPER

Stari je isekao drvo na čijim sam granama sedela i čitala. ---- Otišla sam da pomognem ne znajući da idem na sahranu starom prijatelju; stari je kratko rekao da je drvo trulo. Sekirom je udarao po žilama koje je drvo puštalo sve ove godine. Svih mojih trideset godina. Čak i više od toga. Motorna testera je zabrundala još jednom, i drvo se slomilo ispred mene. Rečeno mi je da skupljam grane i da ih lomim - nisam imala srca to da radim - uzimala sam ih sa obe ruke i pažljivo smeštala u kolica. Kao malo dete svoju prvu igračku na spavanje. Grane su se bunile, udarale me i šibale, drvo se borilo na svoj način. Napunjena kolica sam polako odvela do prvog mesta na kome će biti pohranjena; sutra će ih matori iseckati i izlomiti na još sitnije komade, bez ikakvog kajanja. Kad bude bila jesen, drvo će se boriti poslednji put i ove grančice će pucketati u vatri i, osvetljavati jedan prostor. Vratila sam se na mesto gde je nekad stajalo drvo na kom sam sedela i čitala; okretala stranice kn

"Bilo joj je odvratno u romanima slikanje izvanrednih bića i onakvih kakva se nikad ne susreću u životu." Misao koja je iznova i iznova delovala na izbor svega što sam ikad čula, pročitala ili pogledala; zanimaju me živi ljudi koje vuče tragično osećanje života.  

Jedan prigodan citat... "Ich bin alleine. Deshalb bin ich nicht mehr realistisch. Das Alleinsein mach mich dumm!"

"Tanzt, tanzt, sonst sind wir verloren!" Pina Bausch