уторак, 27. децембар 2016.

Mrav

Plutao je u posudi za vodu. Sam. Verovatno bez nade da će ikad isplivati. Mogla sam da prospem vodu preko trave uz drvo i prepustim ga slabim Sunčevim zracima. Možda bi se i izvukao, ipak je to životinjica spremnija na borbu od mene.

U psećoj posudi za vodu je bio mrav. Raširenih nožica i pipaka. Podvukla sam svoj kažiprst pod njegovo telo. Pokupila ostatak vode sa mog prsta, i blago ga gurnula na suv deo. Učinilo mi se da su se pipci pomerili. Pas me je gledao blagim pogledom. Spustila sam mu hranu u posudu, sa mravom na kažiprstu leve ruke. Kad sam ponovo pogledala u njega, pipcima je ispitivao novo tlo i nožicama se polako kretao. Živ je pomislih!
Premestila sam ga na drugu ruku, tu je već veselo čeprkao po mojim dlakama kad sam odlučila da ga spustim u saksiju sa cvećem. Tu će možda da pronađe koji zalogaj. Pipcima je opipao saksiju, a zatim prvo prednjim a onda zadnjim nožicama krenuo u novi život.


субота, 17. децембар 2016.

U nastupu

Nisam mislila na novac. 


Mislila sam na Vreme. Vreme našeg kratkog života. 
Rodite se i ne znate da razmišljate. Prazna tabla. Odrastate, neko vam usađuje nekakva pravila za razmišljanje. Još malo odrastete. Shvatite da su pravila beskorisna. Konačno shvatite gde je trebalo da stanete bukvalno, a gde da produžite korakom, da oslušnete bolje s oba uha, ili obe nadlanice, ili da ostavite nasred puta drugima za hranu. 
...Koje znanje treba imati kad se zadesite u Zoni Sumraka; osobe koje ste trebali da pljunete i zaboravite a ne da im dajete još svog dragocenog Vremena; pred kojim životinjama ste trebali krotko da pognete glavu, a ne da marširate kao Napoleon i naravno, izgubite svo Vreme odjednom. 

Treba paziti na Vreme. Ja sam već 11 420 dana na Zemlji. 





четвртак, 01. децембар 2016.

Zagrljaj

Ja sam poseban tip osobe. Meni je zagrljaj važniji. Govorim o običnim zagrljajima, umesto navodnog poljupca, onog, ovlaš - zapravo obraz uz obraz. Ili negde izgubljenog u tom delu, da ne bi ostavio mrlju na licu onog ko pruža. Niko nema vremena da popravlja stvari.
Zagrljaj je znak pravog, iskrenog, osećaja prihvatanja. Ugledate osobu ispred sebe, za pravo i nije vam nepoznata. Pa ona je ljudsko biće! Kao i vi!