недеља, 22. јануар 2017.

Umetnost floua

"Atletičarima je ovo stanje poznato kao "zona", kada se uspeh postiže bez napora, a gomila ljudi i takmičara "nestaju" usled trenutnog ushićenja. "

"...flou je vrhunac obuzdavanja emocija u cilju postizanja uspeha i učenja; emocije ne samo što su zaustavljene i usmerene, nego su i pozitivne, snažne i usredsređene na određeni zadatak. (...)  Flou jeste iskustvo koje svako povremeno doživi, posebno ako je uspeh na vrhuncu ili ako čovek prevaziđe sopstvene granice. Možda je najočigledniji tokom vođenja ljubavi kada se dvoje spajaju u fluidno i harmonično jedno."

"glavno obeležje floua je osećanje spontane radosti, čak i zanesenosti. Zbog toga se za vreme floua čovek oseća izuzetno dobro - to je nagrada bez premca. U tim trenucima se ljudi do kraja poistovećuju sa onim što rade, pažnja je usmerena na zadatak, svest je jednaka s delanjem. Flou nestaje ako previše razmišljamo o onome što radimo... "

"...flou je stanje samozaborava...U trenucima floua ne postoji ego...I mada ljudi najveće uspehe postižu kada su u stanju floua, oni su nesvesni radnog postupka i ne razmišljaju o uspehu ili neuspehu - ono što ih motiviše je čisto zadovoljstvo zbog samog delanja."

"Jedan je da se namerno usmeri najveća pažnja na trenutni zadatak; stanje najviše koncentracije je suština floua. Na ulasku u ovu zonu izgleda da postoji povratna sprega: ovaj prvi korak zahteva disciplinu i napor da bi se smirili i u dovoljnoj meri usmerili na početak zadatka. Kada se usredsredite, flou nastupa svom snagom i omogućava opuštanje zbog emocionalnog nemira te zadatak obavljate bez napora.

Ulazak u ovu zonu je otvoren ako ljudi pronađu posao u kom su vešti i predaju mu se uz minimalne napore. (...) Ako se od ljudi malo zahteva, njima je dosadno. Ako se traži previše, ljudi postaju anksiozni. Flou se javlja u toj delikatnoj zoni između dosade i anksioznosti."

"Suprotno emocionalnoj napetosti, flou je stanje koje omogućava nadahnuće, blagu ekstazu. Ekstaza proizilazi iz usredsređenosti kao preduslova za stanje floua. (...) ...stanje obuzetosti koje se doživljava kao blaženstvo: flou nastaje jedino uz povećanu koncentraciju."

"(...) Ali kada je mozak najefikasniji, kao u stanju floua, aktivni delovi mozga odgovaraju na zahteve zadatka. U ovakvom stanju čak i težak posao može da nas osveži i ispuni, pre nego da nas zamori."

"Možda je sporno da li flou podstiče umeće ili veštinu, ali čovekova motivacija da se usavršava - potiče od potrebe da se dostigne stanje floua za vreme obavljanja zadatka."

"To bi značilo da je usmeravanje emocija u pravcu kreativnosti nadmoćna veština. Da li će se ona ostvariti putem kontrole nagona i odlaganja nagrađivanja, ili preko upravljanja raspoloženjima koja neće ometati već podsticati mišljenje, ili u obliku samomotivacije da istrajemo i pokušamo iznova pred licem poraza, ili tako što ćemo postići flou i biti uspešniji - sve nabrojano govori u prilog snage emocija koje upravljaju delotvornim naporima."





недеља, 01. јануар 2017.

Halucinacija

Rano, prohladno jutro. Iako je zima na vrhuncu, nema snega na ulicama. Pusto je. Samo drveće koje štrči u nebo. Tu i tamo zimzeleno, koje odbija da se pokori.
Njeni koraci su isti, krenula je pre pola sata i sada je već zagrejana, trči jednolično. Udah, desna, izdah, leva. I sve ponovo: u ušima bubnja muzika. Reski zvuk gitare se meša sa ritmičnim udarima njenog srca.

To joj je potrebno; tako misli jer je već naviknuta na razočarenja.

Spušta se magla. Polako sve tone u izmaglicu. U sivilo. Tera sebe da broji drveće. Levo ih je 5, a desno 11 i dva žbuna. Kao da je videla mačku ili psa ispod jednog. Životinja je svakako bila tamo, zastala je da uhvati dah, osmotri da li joj treba možda pomoć.

Popravila je kapu i naočare i pomislila kako je njima svakako toplije nego njoj. Poželela je, zbog njih samih, da se ipak prevarila. Nastavila je brzim hodom koji je htela da pređe u trk, no...prilika u daljini ju je omela za trenutak.

Udah. I ponovni nalet energije ju je naterao da ide napred. Ponovo je trčala a prilika je uvek bila ispred nje. Bleda. Kao da je nešto čekala. Možda raširenih ruku, ili samo držala ruke pored tela. Bila je posmatrana, činilo joj se da pogled oseća na sebi.

Napred, napred...muzika je i dalje pronalazila put do njenih ušiju.