Bukovski
Bukovski Dnevnik (1991 - 1993) Kapetan je izašao na ručak a mornari su preoteli brod
Постови
Senka
Danas je bio peti dan otkako sam počela da trčim svako jutro. Lagan tempo, ali brza muzika. Obavezno istezanje. Cilj sam postavila na 3 km, ali uvek napravim više; trčim dok mi ne zazvoni u ušima "You have reached your goal."... I onda nastavim. Ovo sam već jednom pokušala i to 2015. na početku staža. Ali se nisam dobro istezala i forsirala sam se, kolena su me bolela kao i prepone. Nisam pazila ni na dužinu koraka niti na kilometražu, verovatno ni na hidrataciju i ko zna na šta sve - samo sam trčala. Ali to me je obeshrabrilo samo u tome da pravilno rasporedim trening da bih pravilno uživala. Ali sam sada spremnija, ili se barem tako osećam. Plan je da se držim ispod 5 km i da ne pravim nikakve pauze. Na trećem kilometru, i nijednog pokretnog bića u blizini, su misli počele da mi se komešaju, disanje mi se pretvaralo polako u haos, a mozak polako grebuckao da stanem jer me ionako niko ni ne vidi... Ali noge su radile! Zbog tog rada nogu sam potražil
