четвртак, 24. март 2016.

TNT za moj mozak

T: "Smell the skin, feel your breath... you on my side.
M: I couldn't resist. I hope I'll understand some day  what is meaning of this crazy game, it's real and pure... it's TNT for my brain!
T: If there's no pain, rules are still the same.
M: I'm with you, just lead me, I'm ready to play.
T: Don't be scared and have no fear, I will show you what it means. What you feel is insane, it's love and not the game."


TNT for the brain


Moram ovome napisanom tačnije prekopiranom da dam neki konteks dakle ovo je taj zamišljeni razgovor između mene i trčanja kao persone; ali, razgovor koji je ipak moguć između mene i trčanja, zapravo i jeste onaj koji u sebi vodim svaki drugi dan. To je razgovor koji podstakne onaj osećaj koji me svaki put natera da izađem napolje.

Ali, kao i svaki osećaj, morala sam da ga izgradim, ne, nije išlo preko noći... Ništa nije išlo preko noći; ni ja nisam nastala preko noći. Šta je to "jedna noć"... ?; ali jeste, jeste dovoljna ponavljana jedna noć da nešto krcne, i pokrene, drugi su to opisali bolje od mene, ja ipak znam samo osećaj.

Svađala sam se s trčanjem, priznajem, i mirila, ali i doživljavala orgazme (ne znam zaista nijednu drugu reč koja ima takvo dijapazonski i snažno značenje koje može da opiše taj sveteloprožimajuć i glavotkidajuć osećaj koji dobijem posle trčanja); tako da trčanje za mene jeste TNT bomba za mozak. 



Mislim da sam pronašla svoje izvorište jebote... Zašto ne mogu nijednu od vas da pronađem na ulici? Sve ličite, a nijedna neće da progovori... Hoću da poklonim, hoću da oddobujem na vama, da posadim, da istetoviram, da zakačim i nalepim, želim da progrizem, presadim, ušijem, utisnem u vašu kožu, kad god ali, danas je samo danas... Danas prolazi, a vi ostajete sakrivene od mene... Još jedan dan. Još jedna Fatamorgana.

четвртак, 17. март 2016.

Zeleno





Od marta meseca su se staze ozelenile i svaki korak u meni misli: Zeleno, volim te, zeleno!* Živimo zajedno, zeleno i ja, brojimo Sunčeve zrake; udišemo i izdišemo.

Romansa mesečarka
(analiza)