среда, 13. јул 2016.

Sanjala sam te, a ti si samo bila ti

Dakle, sanjala sam te.

Hodam Knez Mihajlovom, okružena masom ljudi i životinja. U vazduhu lebdi miris kokica. Hodam i slušam EkV.

(Volim ih onako kako si ih ti volela. )

A onda podignem glavu, i u magnovenju, razaznam - tebe! Masa postaje šarena i bezoblična. I ti si mene primetila.

Ali ćutiš!

Neko visok te je zagrlio, i tako zagrljeni hodate.

Pratim te pogledom, ali mi se muti pogled zbog suze. Ne brišem, sleđena... Kako možeš tako da me gledaš?!

Prolaziš... Ništa se ne menja.


Lomim se; ostajem bez daha, napad panike, suze...

Vrtlog! I... Sind Sie in Ordnung? Gledam pravo... Oh, Sie weinen ja ...i, gleda me, i, govori  nicht weinen i grli me. Miris šampona. nicht weinen, nicht weinen... Šake na mojim leđima, topao zagrljaj toplog tela.

I...

Oh, Verzeihung...Ich ...Verzeihung... Mir ist ...sehr schlecht...sehr schlecht... čujem sebe. ... i budim se. U znoju, uzdišem, i razmišljam, u kovitlacu sam misli zbog tebe i onog čega nikad neće ni biti.


(U noći, često,)


Нема коментара:

Постави коментар