четвртак, 21. јануар 2016.

Opirem se;

Već dugo se opirem ali od čega bežim - nisam sigurna. Nagađam; i to je ono što me najviše izluđuje, što nabadam, u mraku, svom sopstvenom ili u ovom ogromnom državnom, nisam sigurna. Ali se grčevito držim knjiga; knjige su me spasile od mene same - sprovela sam vlastitu biblioterapiju, bila sam i terapeut i pacijent, bez zvaničnih lekova jer ih isuviše dobro poznajem. Lekove treba zabraniti! Uvesti hranu treba, sočnu i mirisnu, i šetnju. Po planini umesto dosadnih tura po dosadnim prljavim gradovima... Biće dobre i prašnjave ulice, za početak, treba se navići na vazduh. I navući, kao na  jutarnju kafu. ...
Znam da nikom nije stalo da mi oduzme knjige, pisanu reč, i moj unutrašnji govor... Alles geht weiter.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Izašla sam na stazu; samo sam izašla. “I am young. My ears hear promises, my mind is power, my eyes see dreams, my thoughts are high and my body is strong.” (Pina Bausch)



Нема коментара:

Постави коментар