уторак, 27. децембар 2016.

Mrav

Plutao je u posudi za vodu. Sam. Verovatno bez nade da će ikad isplivati. Mogla sam da prospem vodu preko trave uz drvo i prepustim ga slabim Sunčevim zracima. Možda bi se i izvukao, ipak je to životinjica spremnija na borbu od mene.

U psećoj posudi za vodu je bio mrav. Raširenih nožica i pipaka. Podvukla sam svoj kažiprst pod njegovo telo. Pokupila ostatak vode sa mog prsta, i blago ga gurnula na suv deo. Učinilo mi se da su se pipci pomerili. Pas me je gledao blagim pogledom. Spustila sam mu hranu u posudu, sa mravom na kažiprstu leve ruke. Kad sam ponovo pogledala u njega, pipcima je ispitivao novo tlo i nožicama se polako kretao. Živ je pomislih!
Premestila sam ga na drugu ruku, tu je već veselo čeprkao po mojim dlakama kad sam odlučila da ga spustim u saksiju sa cvećem. Tu će možda da pronađe koji zalogaj. Pipcima je opipao saksiju, a zatim prvo prednjim a onda zadnjim nožicama krenuo u novi život.


Нема коментара:

Постави коментар