U nastupu

Nisam mislila na novac. 


Mislila sam na Vreme. Vreme našeg kratkog života. 
Rodite se i ne znate da razmišljate. Prazna tabla. Odrastate, neko vam usađuje nekakva pravila za razmišljanje. Još malo odrastete. Shvatite da su pravila beskorisna. Konačno shvatite gde je trebalo da stanete bukvalno, a gde da produžite korakom, da oslušnete bolje s oba uha, ili obe nadlanice, ili da ostavite nasred puta drugima za hranu. 
...Koje znanje treba imati kad se zadesite u Zoni Sumraka; osobe koje ste trebali da pljunete i zaboravite a ne da im dajete još svog dragocenog Vremena; pred kojim životinjama ste trebali krotko da pognete glavu, a ne da marširate kao Napoleon i naravno, izgubite svo Vreme odjednom. 

Treba paziti na Vreme. Ja sam već 11 420 dana na Zemlji. 





Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Žar-post

Nisam sigurna o kakvom žaru je reč, ili je to samo mehanizam odbrane od sujete, ali je prijalo pročitati tako nešto. I potpuno neočekivano. A došlo od nepoznatog. Volim kad malo prospem kafe na džemper dok je nosim u ruci, onda mi neočekivano popravi trenutak kad sam u vrtlogu reči. Očekivano sam poželela još jednu šoljicu toplog napitka. Za potonuće sutrašnjih planova su se pobrinuli gosti. Neočekivano mi je zatim pala na pamet ideja da napravim jastučiće za doručak. Napraviću veće komade tako da ne moram mnogo njima da se bavim, iako im, znam, taj naziv neće odgovarati.  Očekivano sam otišla na trčanje danas. Gospođa u kolima mi je uredno stala na zebri i sačekala da pređem. Neočekivano sam skrenula udesno i zamalo nastradala. Istrčala sam 6.5 km bez pauze i muzike. Neočekivan dan.   
Прикажи све

Reči upućene društvu

" Ja ne verujem u obitelj .  Obitelj je laž koju je stvorio onaj što je ustrojio ovaj svijet da bi lakše nadzirao ljude, bolje izrabljivao poslušnost i štovanje propisa i legendi. Čovjek se lakše pobuni kada je sam, čovjek se lakše pomiri sa sudbinom kada živi sa drugima.  Obitelj nije ništa drugo nego predstavnik ustava koji ne dopušta neposlušnost, i njena svetost ne postoji. Postoje samo skupine muškaraca i žena i djece koji su prisiljeni da nose isto prezime i stanuju pod istim krovom; mrzeći se, i često ne podnoseći se.  No žaljenje postoji, postoje veze ukorijenjene u nama kao stabla koja ne uzmiču ni pred uraganima, neizbežljivi kao glad i žeđ. Nikad ih se ne možeš osloboditi, čak iako to pokušaš svom svojom voljom, svojom logikom. Možda povjeruješ da si ih zaboravilo, ali jednog dana ponovno će se pomoliti, neizbježno, neumoljivi, da bi ti stavili uže oko vrata, bolje od bilo kojeg krvnika.  I ugušiti te." Orijana Falači, Pismo nerođ...
Прикажи све